Мурат Ћатовић и Стјепан Ћаласан 0001    Уранио Ченгић Дервиш-бего, 0002    у бијелој, на Дробњаку кули. 0003    Уранио, ватру наложио, 0004    а уз ватре ђевзе приставио; 0005    напунио у лулу духана, 0006    мрку кафу пије из финџана. 0007    А кад свану, дивит прифатио, 0008    узе писат књиге шаровите, 0009    на јузбаше и на буљубаше 0010    на тридесет и три буљубаше, 0011    да му иду бијелу Дробњаку. 0012    Навалише царске буљубаше, 0013    а он диван чини у Дробњаку, 0014    диван чини три бијела дана, 0015    и четири ноћи страховите, 0016    а све силна чека Ћатовића. 0017    Кад четврто јутро освануло, 0018    док ево ти Мурат Ћатовића, 0019    за њим тридест и четири друга. 0020    Он остави на авли’ пандуре, 0021    Мурат-бегу на кулу изађе, 0022    селам даде, а бег прифаћаше, 0023    и крај бега сједе на серџаду. 0024    Кад му беже кафу дофатио, 0025    а напуни у лулу духана, 0026    с бегом кафу пије из финџана 0027    и он пали из луле духана. 0028    Кад попио кафу из финџана, 0029    Дервиш-бего пита Ћатовића: 0030    „Ћатовићу, буљубашо царска, 0031    шта т’ упитам, право да ми кажеш. 0032    Бојиш ли се иког на свијету, 0033    шљем једнога бога истинога?” 0034    „Не бојим се никог на свијету, 0035    шљем једнога бога истинога, 0036    до ђидије, Ћаласан Шћепана. 0037    Кад је са мном био у пандури, 0038    гдје је пушком од очију било, 0039    вазда ми је Шћепан уграбио, 0040    гдје је било срмали ханџаром, 0041    вазда сам му главу уграбио. 0042    А кад би се ш њиме утрефио, 0043    не би му се уклонио с пута.” 0044    „О Мурате, буљубашо царска, 0045    јеси л’ чуо у прво вријеме, 0046    кад се Вуле диже и Окица, 0047    у Изгоре извели хајдуке, 0048    у Изгорма конак учинише, 0049    и ујутру рано уранише, 0050    на Сутјеску џаду наступише, 0051    у Сутјесци до нишана били, 0052    код нишана покрише хајдуке, 0053    те ускоци данак преданише, 0054    а ноћише, добро уранише. 0055    Кад је било на попасак сунце, 0056    кад се јаве црногорске овце 0057    да их жене на ручицу мужу, 0058    док ево ти седам Требињаца, 0059    Требињаца, седам трговаца. 0060    Дочека их Вуле и Окица, 0061    те погибе седам трговаца. 0062    Трговцима исјекоше главе, 0063    трговачке паре прифатише. 0064    Пошље бјеху Фочи каловитој, 0065    да по Фочи покупе волове 0066    а да Гацку широкоме крену. 0067    Туј ускоци данак преданише, 0068    туј ноћише, добро уранише, 0069    а кад свану, и сунце ограну, 0070    те изиђе на попасак сунце, 0071    кад се јаве црногорске овце 0072    да их жене на ручицу музу, 0073    док ево ти Ахмед-бајрактара, 0074    а каваза паше Али-паше, 0075    Али-паше Омер Сточевића. 0076    Од паше је узо аилуке, 0077    па је Фочи пошо каловитој, 0078    јера му је сибјан у Јабуци – 0079    да сибјану аилуке даде. 0080    Кад га Вуле виђе и Окица, 0081    два ускока пушке прифатише, 0082    па Окица Вулу бесједаше: 0083    „Виш Ахмеда, старог душманина, 0084    сила нам је направио јада, 0085    ја ћу гађат Ахмед-бајрактара, 0086    а ти ћеш му посијећи главу. 0087    Хајдуци ће шићар шићарити, 0088    да скинемо земљи зулумћара.” 0089    „Сјед’, Окица, удрила те гуја, 0090    знаш Ахмеда, старог душманина, 0091    не убити њега, ја ђогина, 0092    па нам силу направиће јада.” 0093    Пропушташе силена Ахмеда, 0094    а за њиме огањ оборише, 0095    и двије га пушке погодише. 0096    Једна коњу ногу преломила, 0097    а Ахмеда друга иза врата, 0098    на прси му зрно изнијела. 0099    Ђогат паде, Ахмед преко њега, 0100    он ранама срклет учинио, 0101    те за камен главом уграбио. 0102    Кад за камен главом уграбио, 0103    полећеше два ускока млада, 0104    који ће му уграбити главу. 0105    Он дофати за кубуру малу, 0106    не погоди, која пуна бјеше, 0107    већ за празну пушку дофатио, 0108    превари га, ватром не опали, 0109    а могаше замијенит главу. 0110    И оба су на њег ударила, 0111    а Вуле му посијече главу. 0112    Он погибе, жалосна му мајка, 0113    еј жалосна мати Ахмедова! 0114    Отале се подигли ускоци, 0115    Ахмедове паре понијеше, 0116    у Изгоре, Мурат Ћатовићу. 0117    У Изгори конак учинише 0118    а ујутро добро уранише, 0119    из Изгора пјешке ударише, 0120    низ Волујак високу планину, 0121    Ћатовићу, буљубашо царска, 0122    а сиђоше Пиви води хладној, 0123    па су на газ водом ударили, 0124    газом воду, сине, пребродили 0125    и побјегли преко Пиве хладне. 0126    Сад, Мурате, буљубашо царска, 0127    ја добављај Ћаласову главу, 0128    ја т’ Вулову, ја ти Окичину, 0129    јал’ ћеш своју дати за њихову. 0130    У хиљаду и пет стотин друга, 0131    узми себи тридес четир’ друга, 0132    мој Мурате, која теби драго.” 0133    А говори Мурат Ћатовићу: 0134    „Фала, беже, нећу ниједнога, 0135    ошљем своја тридест и три друга.” 0136    Па од земље на ноге скочио, 0137    ето њега одаји на врата 0138    а ето га низ агину кулу. 0139    Он Бећира Шаковића виче: 0140    „Де правите у пушке кремење, 0141    препуните бистре џефердаре, 0142    ваља нама путовати брзо, 0143    два Сукића и два Прасукића, 0144    од Никшића Брекић Хасан-ага.” 0145    Сви превише у пушке кремење, 0146    препунише бистре џефердаре, 0147    а пред њима Мурат Ћатовићу. 0148    Прте торбе, струке претурише, 0149    за танке се пушке дофатише, 0150    валовиту гору прегазише, 0151    све Дробњаке ногом погазише. 0152    Све он ноћи иде путујући, 0153    а по дану све лежи у грању. 0154    Док Бањане и Корита прође, 0155    више Пиве, више воде сиђе. 0156    Туј га таван конак оставио, 0157    а бијел га данак прифатио. 0158    У пећину окрену пандуре, 0159    узе пушку, у гору изиђе. 0160    Вас дан Мурат пречува пандуре, 0161    да с’ низ гору не свуку чобани, 0162    да не нађу тридест и три друга. 0163    Када акшам на пећину сиде, 0164    па завика тридест и три друга: 0165    „Ајдмо, браћо, ваља путовати!” 0166    Он их сведе Пиви, води хладној. 0167    Дошла Пива од брда до брда, 0168    крвава се Пива замутила, 0169    она дрвље и камење ваља. 0170    Прео Пиве претуране плути, 0171    на плутима Горчин-Пивљанине. 0172    А он Горчин-Пивљанина виче: 0173    „Вози плути, Горчин-Пивљанине, 0174    вози плути, претурај пандуре.” 0175    А Горчин му рече Пивљанине: 0176    „Ал’ си шејтан, ал’ си налетниче?” 0177    „Нит сам шејтан, нит сам налетниче, 0178    од Рудине Мурат Ћатовићу; 0179    јер ће Мурат у воду скочити, 0180    па ће бистру воду прегазити, 0181    Горчина те жива уфатити, 0182    распорити, у воду турити, 0183    мутна ће те вода однијети.” 0184    А кад Горчин чуо Пивљанине, 0185    преко воде отиснуо плути, 0186    те претури њега и пандуре. 0187    Кад на поље изведе пандуре, 0188    питао га Мурат Ћатовићу: 0189    „Ох бора ти, Горчин-Пивљанине, 0190    шта т’ упитам, право да ми кажеш!” 0191    „Хоћу, ага, оба ми свијета, 0192    што би знао, и што би умио.” 0193    „Јеси л’ чуо у вријеме прво, 0194    кад се диже Вуле и Окица, 0195    су тридесет и четири друга, 0196    у Изгоре извели хајдуке, 0197    па су тамо конак учинили 0198    а ујутро рано уранили 0199    па сиђоше на Сутјеску џаду? 0200    Сви Сутјеском навалише џадом, 0201    док отале пошли путујући, 0202    до нишана, до дубока вира. 0203    Туј ускоци данак преданише, 0204    и ноћише, добро уранише. 0205    Кад изиде на попасак сунце, 0206    а ево ти седам Требињаца, 0207    Требињаца седам трговаца. 0208    Дочека их Вуле и Окица, 0209    изгибоше, жалосна им мајка. 0210    Трговачке паре прифатише, 0211    трговачке исјекоше главе. 0212    Туј хајдуци данак преданише, 0213    а, Горчине, добро уранише. 0214    Када свану, те сунце ограну, 0215    док ево ти Ахмед-бајрактара 0216    а каваза паше Али-паше. 0217    Дочекаше Ахмед-бајрактара, 0218    он погибе, жалосна му мајка. 0219    И његове паре прифатише, 0220    па отале у Изгоре пусте. 0221    У Изгорим конак учинише, 0222    јесу л’ отле ударили на те, 0223    јеси ли их претурио овдје?” 0224    „Не знам, ага, оба ми свијета!” 0225    Не вјерује Мурат Ћатовићу, 0226    већ га вуче, а тулијом туче. 0227    Па завика Бећир Шаковића: 0228    „Хајде води Горчин-Пивљанина, 0229    мој Бећире, Гацку широкоме, 0230    па га Јусу подај Баковићу, 0231    нек га Јусуф у тавницу баци. 0232    А кад Гацку сиђем широкоме, 0233    вјешат ћу га, јал’ на колац набит, 0234    нит ћу цара питат, ни везира, 0235    ни нашега Ченгић Дервиш-бега. 0236    А кад виђе да ће погинути, 0237    он завика Мурат Ћатовићу: 0238    „Јесу на газ ударили на ме, 0239    отишли су у Круштицу пусту, 0240    у Круштицу пивљанске колибе, 0241    туј имаде зенђил удовица, 0242    с њоме ћоса Ћаласан Стјепане. 0243    Не нађеш ли Ћаласана тује, 0244    и његова Вула и Окицу, 0245    не тражи га с ове стране Пиве. 0246    Вет, Мурате, окрени пандуре, 0247    па све ноћи, гором путујући, 0248    док, Мурате, на колибе сиђеш, 0249    па причекај до рана сабаха. 0250    Кад им пођу из торине овце, 0251    хајдуци ће онда ослабити, 0252    од себе ће силах отурити, 0253    па ћеш онда на њих ударити 0254    по колибам, и по катунима, 0255    ти растури тридест и три друга.” 0256    А кад Мурат зачу лакрдију, 0257    у џепове заронио руке, 0258    па му двадест даде маџарија. 0259    „Куп’ опанке, напој се, Горчине!” 0260    Па он отле гором и Круштицом, 0261    а док воду у Круштици нађе, 0262    напоји се, и одморио се. 0263    Туј причека до рана сабаха. 0264    И кад рана зора запучила, 0265    на катуне растури пандуре. 0266    Туј Турчина забољела глава, 0267    ко да му је осјечена клета. 0268    С њиме нигдје нитко не имаде, 0269    шљем сестрића Мусе од Нишића, 0270    нема Муси, вет дванајст година. 0271    Мурат Муси тихо бесједио: 0272    „Идем, сине, на ону гомилу, 0273    неће ли ми мајинати глава, 0274    на јутро ме вјетар расхладити.” 0275    Узе пушку на гомилу сиђе, 0276    на јутру га хава прифатила, 0277    те Мурату мајинала глава. 0278    Он напуни у лулу дувана; 0279    Кад за силах, а кремена нема. 0280    Засија се ватра у долини 0281    узе пушку, низ гомилу пође. 0282    Тамам Мурат на торине сиђе, 0283    кад Брђанка боље уранила, 0284    са ибриком на извор на воду, 0285    да зафати воде из бунара, 0286    да пристави кафу на уранку, 0287    да јој силан пије Ћаласане, 0288    јер Ћаласан на кревету спава. 0289    Кад Брђанка опази Мурата, 0290    кад га спази, одма га познаде, 0291    па ибриком о траву удрила, 0292    Ћаласана полеће да буди: 0293    „Устан’ гори, изгубио главу, 0294    ето Мурат Ћатовића на те!” 0295    Он с кревета на Брђанку каже: 0296    „Гдје ме Мурат чује Ћатовићу, 0297    он не смије онуд ни наићи, 0298    а дојла ли, да удари на ме.” 0299    А Брђанка њему одговара: 0300    „Јест, заиста, посјећ ће ти главу, 0301    па ћеш рећи: с мене ти је било.” 0302    Од себе јој силе ударио, 0303    пуче б’јело у Брђанке т’јело, 0304    за очи се шаком уфатила. 0305    Прео плача Ћаласана виче: 0306    „Устај гори, изгубио главу!” 0307    У том скочи на ноге од тала. 0308    На њем ништа од хаљина нема, 0309    шљем танкијех гаћа и кошуље, 0310    свилен јелек до свилена паса. 0311    Испод главе ледењачу ману, 0312    па с кубуром колиби пред врата. 0313    Кад опази Мурат Ћатовића, 0314    завика га грлом и авазом: 0315    „Куд ћеш гори, Мурат Ћатовићу, 0316    куд ћеш гори, изгубио главу?” 0317    А Мурат му тихо одговара: 0318    „О бога ти, Ћаласан Стјепане, 0319    кад пијете по кафама пиво, 0320    по кафама и по механама, 0321    а љубите бијеле Брђанке, 0322    фалите се међу Влахињама, 0323    гдје вас Мурат чује Ћатовићу, 0324    да не смије онуд ни наићи, 0325    а дојла ли на вас ударити, 0326    ево Мурат Ћатовића на те!” 0327    Па џефердар на рам отурио, 0328    а он узе срмали ханџара. 0329    Дочека га ледењачом малом, 0330    а погоди Мурат Ћатовића, 0331    сву му сломи у рамену руку, 0332    ханџар изби у зелену траву! 0333    Лијевом га дофатио руком. 0334    Стјепан пушку у траву турио, 0335    па побеже колиби на врата. 0336    Мурат узе, у силах је тура, 0337    на колибна ударио врата, 0338    а у врата ногом ударио. 0339    Вид’ Брђанке, жељела је мајка, 0340    дофати му бистра џефердара. 0341    Док гром пуче, из колибе муња, 0342    и ђжефердар Ћаласан Стјепана. 0343    Он погоди Мурат Ћатовића, 0344    баш у табан од кубуре мале, 0345    изврати га колиби пред врата. 0346    Опет силан на ноге скочио, 0347    на љесна му врата ударио. 0348    Вид’ Брђанке жељела је мајка, 0349    дофаћа му срмали ханџара, 0350    кроз љесна га дофатио врата: 0351    под десну га сису ударио, 0352    на леђа му ханџар исходио. 0353    Он ранама срклет учинио, 0354    прео прага Влаха уфатио, 0355    привуче га колиби на врата, — 0356    и бог знаде, погинути шћаше, 0357    док гром пуче, из облака муња, 0358    није муња, вет кубура мала, 0359    вет кубура Мусе од Нишића, 0360    са Сомића уби Ћаласана, 0361    на прси му зрно изнијела. 0362    Мурат ману срмали ханџаром. 0363    А како је лахко замануо, 0364    горњега је прага дофатио, 0365    ко да га је дјетић ударио, 0366    а сјекиром од седам литара 0367    одсијече с Ћаласана главу, 0368    па по доњем прагу префатио. 0369    Преби ханџар Мурат Ћатовићу, 0370    ханџар преби, очи затворио: 0371    и ријеч је Мурат изгубио. 0372    Запуцаше пушке на катуну, 0373    а побјеже Вуле и Окица. 0374    Туде више нитко не погибе, 0375    не погибе, нит допаде рана, 0376    шљем Стјепана, и Мурата сама. 0377    Ћатовића понијеше мртва, 0378    снесоше га на бању громилу, 0379    док ево ти бега Дервиш-бега: 0380    „Спуштајте га, да га виђу мртва!” 0381    Разбира га водом из финџана, 0382    док разабра Мурат Ћатовића. 0383    У том Мурат очи отворио, 0384    и даље га понијеше жива. 0385    Снесоше га Гацку широкоме, 0386    дадоше га у хастану клету. 0387    Он болова за дванаест дана. 0388    Добре ране на добро се дале, 0389    преболио Мурат Ћатовићу, 0390    преболио, силах прифатио, 0391    па он отле оде четовати, 0392    да освети седам трговаца, 0393    и Ахмеда, млада бајрактара, 0394    а каваза паше Али-паше. 0395    Док је био, баш је Мурат био, 0396    кад погину алах рахметиле.